Од кад је света и века (тачније од кад је Осаму Тезука примио прву шљагу по дупету од бабице) манге и анимеи су део нашег постојања и непресушан извор забаве, разбибриге, едукације, али и издркавања. Као што људи и имају обичај да раде, ни ова тема није била имуна на помодарство, те се родише и класе и касте и слојеви и лестве људи који су сви набеђени да знају најбоље и да је њихов укус апсолутан и непревазиђен, не схватајући да сви ђутуре од себе праве дебиле, а да не спомињем да у очима других делују најпре као набеђене дркаџије.
Када је коначно нетолеранција на глутен утврђена као генетски поремећај - илити целијачна болест, и након што су стручњаци саставили посебан јеловник како би људи који пате од њега избегли било какве тегобе, гле чуда, роди се и ту јебено помодарство и одједном милијарде тинејџерки креће на такозване глутен-фри дијете, иако је сасвим неопходно уносити влакна, скроб, витамине, угљене хидрате и све остало што иде уз намирнице који људи са целијачном болешћу не могу да конзумирају. Исто се управо дешава и са нашом сценом: сваки други тип је апсолвирао манге, дипломирао аниме и докторирао просеравање од немила до недрага. Утриповао је да је само он тај аниме Месија који се спустио из аниме Раја да просветли непросвећен народ и да се испиша по свакоме ко му се супротстави - јер његова реч је света и коначна.
 |
| Јеп'те се плебови. |
Аниме заједнице су се испрва оснивале ради дискусија о одређеним насловима: анализирање, размена утисака, искустава, размена препорука и слично, и све је било ох тако савршено и идилично. Међутим, како је у Србији "кинески цртаћ" био поприличан опскуритет, а и нешто што су остали гледали кроз призму скептичности, у почетку нас није било много. Како је време пролазило, тако су се и слагали слојеви људи који су постајали мало више упућени у овај медиј. Оно што је прво постало спорно је (следи врррло често изговарана реченица): "Анимеи више нису исти."
Времена су се променила, техника, софтвери, методе, па и теме су се измениле, те је сасвим било очекивано и да овде очекујемо неку врсту "еволуције". Иако свако уметничко дело делом рефлектује период у коме је настао, одређене персоне које су навикле на претходне "верзије" налазе за сходно да праве контра-аргументе како је ново срање а винтиџ кева, просто из разлога што су на старо навикли и тешко им је да направе корак даље. То је била прва фаза рођења елитисте, илити аниме Месија га је натакао својој ваифу и пук'о после 3 минута. После девет месеци, роди се аниме Месија Јуниор и прве речи које прозбори беху: "Овај аниме је срање."
Видети и: аниме елитиста;
Видети и: дркаџија;
Видети и: интернет силеџија.
Затим, осим што су анимеи постали свима доступни путем интернета, публика се рапидно проширила и приступ насловима је постао лакши. Индустрија као индустрија, чим осети да креће навала, креће да ставља у машину све оно што је привукло конзумере и прави један велики бућкуриш да би продала на велико попут ка плус или премијин јогурт по сниженој цени за велики профит. Осим велике експанзије у аниме индустрији, Јапан је као маика истог постао врло популарнији и почео да нам сервира своју културу и обичаје у истом, по узору на његове сенпаије западњаке које су од кулина бана рециклирали.
Са тиме долазе и сва остала срања која можеш да купиш мимо спешл едишн танкобона и посебног анкат ДВД-ја: фигурица твоје омиљене ваифу како се сагиње у провокативној пози, мека модели, јастуци са сликама голе дечурлије за наше драге педофилчине (а верујте ми у Јапану их има за извоз), вибратори са Хело Кити фацом налепљеном на главићу, мајице са цитатима од којих ти се бљуцка, патике, тигањи, кола, пичке материне, курци палци и све што можете да замислите. Штавише ако постоји ишта на шта можеш да залепиш дупе Реи Ајанами или сису Цунаде, то ће бити продато. Сходно томе, заче се и суђени непријатељ аниме елитисте тиме што је Асука у генг бенгу са Нарутом, Ићигом, Лафијем, и Канекијем неким чудом преживела и остала трудна за рекордних 27 секунди сношаја.
Са тиме долазе и сва остала срања која можеш да купиш мимо спешл едишн танкобона и посебног анкат ДВД-ја: фигурица твоје омиљене ваифу како се сагиње у провокативној пози, мека модели, јастуци са сликама голе дечурлије за наше драге педофилчине (а верујте ми у Јапану их има за извоз), вибратори са Хело Кити фацом налепљеном на главићу, мајице са цитатима од којих ти се бљуцка, патике, тигањи, кола, пичке материне, курци палци и све што можете да замислите. Штавише ако постоји ишта на шта можеш да залепиш дупе Реи Ајанами или сису Цунаде, то ће бити продато. Сходно томе, заче се и суђени непријатељ аниме елитисте тиме што је Асука у генг бенгу са Нарутом, Ићигом, Лафијем, и Канекијем неким чудом преживела и остала трудна за рекордних 27 секунди сношаја.
П.С. Јукитеру је дркао са стране. (бацио га за 4 секунде али се не рачуна јер није било убачаја)
П.С.(1) Гоку је ожењен, пичкавамматеринаневерна.
И тако једног дана док је Асука шутирала Шинђија да уђе у јебеног робота, започеле су контракције и она из ануса избаци слатког, бубуљичавог, невиног плеба.
Видети и: отаку;
Видети и: weaboo;
Видети и: самопрозвани борац за правду;
Видети и: члан одбора за плебовску самозаштиту.
Гледање анимеа је за елитисту је у почетку постало као отварање Киндер јајета: надаш се да ћеш добити ону дојајну фигурицу а у ствари добијеш тукија, и тако у круг. Касније су и све фигурице постале срање, па ћеш зато лепо да се вратиш својој старој колекцији... "Грожђе је ионако кисело.", илити "Нека, хвала, ја сам стара душа.", илити "Пушите ми курац сви, постао сам задрт и незадовољан животом." За то време, плебић балави на дуде слатких косооких малолетница, цепа га уз уводну шпицу Змајеве Кугле Z и гледа 6589. епизоду One Piece-a. Марта 2010. године открива да је аниме из Јапана и да ликови причају јапански.
Јула 2010. године постаје стручњак у области јапанске културе тиме што на крају сваке реченице дода "ДЕСУ", или "ДАЈОНЕ", или "ДЕШООО", или "БАКА". Јануара 2011. присуствује својој првој конвенцији обучен као Ел из Свеске Смрти. Иако му стомак вири испод мајице, креон му се ујебао и више личи на оног паћеника из Блича, а фармерке му стоје као балон, он не одустаје, и затим купује мрчндајс у вредности од 3 кевине плате и 4 алиментације од сваког ћалета понаособ. Ту упознаје дебелу Темари, задртог јаои фана, коју прозива Теми-ћан, и мршавог емоса што прави АМВ-ове преко виндоус муви мејкера и има 2 субскрајбера. Месија Јуниор присуствује на трибини у којој се говори о утицају савремене јапанске уметности на одрон камења са Килиманџара, предавању о томе који хентаи има најбољу причу, и у паузи пали цигару испред и разговара са профи дизајнерком лолита одеће о томе која чипкана гаћа неће да изиритира његовог стојка.
У међувремену и плебси излазе напоље да поједу своје свеже укусне нудле вичући своје фамозно "ДЕСУ", и Месија Јуниор, наравно, као начитани господин, врло изврстан кењатор и узвишено биће, неће да прећути такво недостојно понашање и одлучиће да врати плебсића на место. И тако вечна борба између добра и зла започе за правду... Не, чекај, за аниме... Мангу... Ммм... Ишла сам овде некуд. За нешто се обојица боре, ок? Само ми дајте минут да прокљувим... Углавном, борба је почела, ево, Месија Јуниор се бори за Утопију, где је председник творац Технолајза, а премијер Сатоши Кон, где људи на рипиту врте Ерго Прокси и дркају само на Реви из Блек Лагуна. Плебс се бори за Коноху. Ту знате већ причу. И дркају на све. Ето. Да, загубио се негде и дебели Сасуке у причи, рећи ћемо да је заглавио у клоњи јер се кладио ко ће више васабија да конзумира кроз носну дупљу. Плебс је наравно издоминирао. Иако му је кренуо ханађи, хихихи. Расправа је почела отприлике овако:
Јула 2010. године постаје стручњак у области јапанске културе тиме што на крају сваке реченице дода "ДЕСУ", или "ДАЈОНЕ", или "ДЕШООО", или "БАКА". Јануара 2011. присуствује својој првој конвенцији обучен као Ел из Свеске Смрти. Иако му стомак вири испод мајице, креон му се ујебао и више личи на оног паћеника из Блича, а фармерке му стоје као балон, он не одустаје, и затим купује мрчндајс у вредности од 3 кевине плате и 4 алиментације од сваког ћалета понаособ. Ту упознаје дебелу Темари, задртог јаои фана, коју прозива Теми-ћан, и мршавог емоса што прави АМВ-ове преко виндоус муви мејкера и има 2 субскрајбера. Месија Јуниор присуствује на трибини у којој се говори о утицају савремене јапанске уметности на одрон камења са Килиманџара, предавању о томе који хентаи има најбољу причу, и у паузи пали цигару испред и разговара са профи дизајнерком лолита одеће о томе која чипкана гаћа неће да изиритира његовог стојка.
У међувремену и плебси излазе напоље да поједу своје свеже укусне нудле вичући своје фамозно "ДЕСУ", и Месија Јуниор, наравно, као начитани господин, врло изврстан кењатор и узвишено биће, неће да прећути такво недостојно понашање и одлучиће да врати плебсића на место. И тако вечна борба између добра и зла започе за правду... Не, чекај, за аниме... Мангу... Ммм... Ишла сам овде некуд. За нешто се обојица боре, ок? Само ми дајте минут да прокљувим... Углавном, борба је почела, ево, Месија Јуниор се бори за Утопију, где је председник творац Технолајза, а премијер Сатоши Кон, где људи на рипиту врте Ерго Прокси и дркају само на Реви из Блек Лагуна. Плебс се бори за Коноху. Ту знате већ причу. И дркају на све. Ето. Да, загубио се негде и дебели Сасуке у причи, рећи ћемо да је заглавио у клоњи јер се кладио ко ће више васабија да конзумира кроз носну дупљу. Плебс је наравно издоминирао. Иако му је кренуо ханађи, хихихи. Расправа је почела отприлике овако:
Углавном, у тој жучној расправи, испаде бисер над бисерима мудрости из плебсових уста који ће бити као молитва свим његовим поколењима: "Дегбустигус нон биступан... Де густи буснодитусп... ЈЕБЕНТИ, УКУСИ СУ РАЗЛИЧИТИ."
Е, ту аниме Месија Јуниор доби низак ударац, исколачи очи и повуче се у своје одаје на даље истраживање и стварање нове семантике, правила, било чега чиме ће моћи да поклопи плебсов его од 12 сантима. После година истраживања, он је попиздео, лупио руком о астал, сломио притом кост домалог прста и арлаукнуо: "Е ПА ТВОЈ УКУС ЈЕ СРАЊЕ!" - и тако се роди мантра елитистичког поколења.
Изгубљен у тој чистој семантици и логичком размишљању, иако убеђен да је уметнос' нешто потпуно другачије од онога што дефинише аниме, несхваћени Месија Јуниор бежи кући и креће да проповеда своје мудрости преко друштвених мрежа, градећи алиас и окупљајући своју армију елитиста који би га подржавали у том светом задатку. Наравно, анонимно. Набеђен да је он једини у праву, дан не може да започне тиме да некоме на фејсбуку не јебе милосну мајку бејзболком зато што је изјавио да воли Сорд Арт Онлајн. Сума сумарум, умр'о је од кринџа у 27-ој години, када је видео плебов нови пропагандни материјал:
Али не брините, драги читаоци, јер његово завештање и даље живи, и наше драге супарничке стране су заиста заклете да заувек воде бесмислене расправе и изигравају мученике, док се боре попут Авеља и Каина и гладе се пишама са истомишљеницима. Да направимо апдејт на плебса: ено га дрка уз нову епизоду анимеа: "Девојке бисексуалних тенденција у кратким сукњама без бруса машу великим мачевима". И руком улепљеном спермом куца текст за нови пропагандни материјал. И мази се са својом ваифу. И боле га курац. Али немој неко да му хејтује Јуно, тада ће да наоштри канџе и капс локом да ти каже да си ментално ретардиран.
Опуштено, Универзум је и даље у балансу. Само ви будите храбри мали фејсбук ратници, а остали "блатокрвници" ће да ћуте, гледају и читају шта воле, и да се поштеде све те драме и издркавања. Сваком своје.
